<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Блог Марије Петричевић &#187; Култура и уметност</title>
	<atom:link href="http://blog.marijapetricevic.com/?cat=15&#038;feed=rss2" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://blog.marijapetricevic.com</link>
	<description>Уплела се имела у храст, на њему Исидор седи и нежно je покаткад крилом додирне</description>
	<lastBuildDate>Sat, 29 Oct 2011 21:31:18 +0000</lastBuildDate>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>http://wordpress.org/?v=3.0.2</generator>
		<item>
		<title>Енигме</title>
		<link>https://blog.marijapetricevic.com/?p=125</link>
		<comments>https://blog.marijapetricevic.com/?p=125#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 01 Feb 2011 21:34:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Марија Петричевић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Култура и уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://blog.marijapetricevic.com/?p=125</guid>
		<description><![CDATA[Бројне енигме ћете разрешити и занимљивости открити читајући текстове које сам објављивала у оквиру листа "Енигма"... <a href="https://blog.marijapetricevic.com/?p=125">Наставите са читањем <span class="meta-nav">&#8594;</span></a>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Бројне енигме ћете разрешити и занимљивости открити читајући текстове које сам објављивала у оквиру листа &#8222;Енигма&#8220;. За почетак вам у тексту <a title="Врт добра и зла" href="http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=vrt">Биљке у хришћанској симболици</a> откривам које су то библијске биљке, како се тумаче&#8230; Док о симболици, митовима  и обичајима везаним за жито, можете прочитати у тексту <a title="Од зрна до хлеба живота" href="http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=zito">Од зрна до хлеба живота</a>.</p>
<p>И данас има крајева у Србији где се сматра грехом посећи липу. Енигму зашто је то древно веровање широко прихваћено још од старих Словена, погледајте у тексту <a title="Тера гром и ђавола" href="http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=lipa" target="_blank">Тера гром и ђавола</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>https://blog.marijapetricevic.com/?feed=rss2&#038;p=125</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Буквар из заборава после четири века од штампања у Венецији 1597. године</title>
		<link>https://blog.marijapetricevic.com/?p=96</link>
		<comments>https://blog.marijapetricevic.com/?p=96#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 11 Jan 2011 18:47:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Марија Петричевић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Култура и уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://blog.marijapetricevic.com/?p=96</guid>
		<description><![CDATA[За први српски штампани буквар, који је саставио инок Сава из Дечана, није знао ни сам Вук Караџић. <a href="https://blog.marijapetricevic.com/?p=96">Наставите са читањем <span class="meta-nav">&#8594;</span></a>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>За први српски штампани буквар, који је саставио инок Сава из Дечана, није знао ни сам Вук Караџић. Откривен је тек после 300 година и то случајно међу старим руским књигама штампаним у иностранству. Италијани су послали књигу Русима који су утврдили да је реч о српском буквару. <a title="Вечерње новости, први српски буквар" href="http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=bukvar">Текст</a> о првом српском буквару објавила сам у <em>Вечерњим новостима</em> сада већ давне 1997. Скенирану верзију овог првог српског буквара можете преузети <a title="први српски буквар инока Саве" href="http://marijapetricevic.com/pdf/b-1597.pdf">овде</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>https://blog.marijapetricevic.com/?feed=rss2&#038;p=96</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Београд и београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића</title>
		<link>https://blog.marijapetricevic.com/?p=91</link>
		<comments>https://blog.marijapetricevic.com/?p=91#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 28 Dec 2010 22:46:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Марија Петричевић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Култура и уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://blog.marijapetricevic.com/?p=91</guid>
		<description><![CDATA[Ако желите да осетите дух Београда с краја 19. века, да утонете у време спокоја, породичне среће, безбрижне свакодневице, радости са пријатељима, али и осмеха на лицу када се на улици седи без ичега, требало би да уроните у ову фото-монографију <a href="https://blog.marijapetricevic.com/?p=91">Наставите са читањем <span class="meta-nav">&#8594;</span></a>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Гледајући <em>Београд и Београђане крајем 19. века виђене оком Марка Стојановића</em>, осећам овај предивни град како расте и сазрева пред мојим очима. Замрзнути тренуци гламура, свакодневице и беде с краја 19. века, показују колики пут је Београд прешао до данас.</p>
<p>Ако желите да осетите дух Београда с краја 19. века, да утонете у време спокоја, породичне среће, безбрижне свакодневице, радости са пријатељима, али и осмеха на лицу када се на улици седи без ичега, требало би да уроните у фото-монографију <a href="http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=panorama"><em>Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића</em></a> коју је приредио проф. Бранибор Дебељковић.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>https://blog.marijapetricevic.com/?feed=rss2&#038;p=91</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Дукатен леп за око</title>
		<link>https://blog.marijapetricevic.com/?p=82</link>
		<comments>https://blog.marijapetricevic.com/?p=82#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 22 Dec 2010 20:53:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Марија Петричевић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Култура и уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://blog.marijapetricevic.com/?p=82</guid>
		<description><![CDATA[Бечлија Карл Хофингер стигао је у Србију као аустроугарски војник. Заљубио се у Српкињу, и после Првог светског рата остао у Београду и основао позлатарску радионицу. Како се позлатарски занат развијао у Србији од Карла Хофингера до данас... <a href="https://blog.marijapetricevic.com/?p=82">Наставите са читањем <span class="meta-nav">&#8594;</span></a>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Давнашњих дана, Бечлија Карл Хофингер стигао је у Србију као аустроугарски војник. Заљубио се у Српкињу. После Првог светског рата остао је у Београду и основао позлатарску радионицу. Тада је једва извукао живу главу: Аустријанци су га оптуживали да је дезертер, Срби да је шпијун.<br />
Како се позлатарски занат развијао у Србији од Карла Хофингера до данас, као и о судбинама људи који су се у Србији бавили позлатарским занатом, прочитајте у тексту <a title="Дукатен леп за око" href="http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=dukaten%20lep" target="_blank">Дукатен леп за око</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>https://blog.marijapetricevic.com/?feed=rss2&#038;p=82</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Нешто између…</title>
		<link>https://blog.marijapetricevic.com/?p=11</link>
		<comments>https://blog.marijapetricevic.com/?p=11#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 09 Dec 2010 17:55:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Марија Петричевић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Култура и уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://blog.marijapetricevic.com/?p=11</guid>
		<description><![CDATA[Сећaте ли се оне симпатичне бакице из филма Нешто између која стално ређа пасијанс? Ко је била ова госпођа и колики је њен допринос балетској уметности, можете прочитати овде.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Сећaте ли се оне симпатичне бакице из филма <span style="color: #000000;"><strong><em>Нешто између</em> </strong>која стално ређа пасијанс?</span><strong> </strong></p>
<p>Ко је била ова госпођа и колики је њен допринос балетској уметности, можете прочитати <a title="Балетске патике, пијанино и мачак Василије" href="http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&amp;t=baletske%20patike" target="_blank">овде</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>https://blog.marijapetricevic.com/?feed=rss2&#038;p=11</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
