Није важно да ли је брод велики или мали, преко-океански или речни, обичај је да се приликом његовог поринућа у воду или за прву пловидбу разбије о прамац флаша неког пића, најчешће шампањца.
Сигурно сте се некада запитали одакле и чему тај обичај, а при том нисте ни претпоставили да га нису измислили ни Французи, који су творци шампањца, ни Американци који су целом обичају додали њима тако својствени кич у виду конфета, шарених трака и трубица, као и музичку пратњу.
Овај обичаj, међутим, постојао је још у античким временима, када су се приликом поринућа брода или његовог првог поласка на пловидбу приносиле жртве боговима мора. Судећи по бројним митовима у старој Грчкој бродски прамац се заливао људском, а касније крвљу животиња, да би се богови мора умилостивили и штитили брод и посаду на путовањима.
У старом Риму о прамац брода се разбијала посуда са црвеним вином, која је симболизовала крв. Тако су Римљани стишавали и „подмићивали“ бога мора Нептуна. Иако су давно Римљани, као и цела Европа са многобоштва прешли на хришћанство, а Нептун је остао да живи само у миту, обичај се задржао у различитим облицима. Европски церемонијал, сад већ прихваћен у читавом свету предвиђао је најпре разбијање флаше црвеног вина, баш као у Риму, а у неким случајевима и рума као познатог и традиционалног морнарског пића. Шампањац је дошао тек касније када се заборавило примарно значење и сврха обичаја. Људи су заборавили да само црвено вино симболизује крв и да Нептун, као и старогрчки Посејдон нису знали за шампањац и да им његово пенушање баш не значи много. Али, некој свезналици је пало на памет да у тако свечаном тренутку треба употребити свечано вино тј. шампањац.