Мушкарац и рогови спојени у једној реченици данас имају само једно значење! Зашто рогови симболизују туђе неверство, прочитајте у тексту Рог за неверство.
И најбезопасније, мада ни мало лепо, јесте вребално неверство са којим се свакодневно сусрећемо кроз бројне псовке. Изнервирани не бирамо кога или шта ћемо сочно да опсујемо! Откуд веза између секса и беса, открива нам прича Секс за бес.
Није важно да ли је брод велики или мали, преко-океански или речни, обичај је да се приликом његовог поринућа у воду или за прву пловидбу разбије о прамац флаша неког пића, најчешће шампањца.
Сигурно сте се некада запитали одакле и чему тај обичај, а при том нисте ни претпоставили да га нису измислили ни Французи, који су творци шампањца, ни Американци који су целом обичају додали њима тако својствени кич у виду конфета, шарених трака и трубица, као и музичку пратњу.
Овај обичаj, међутим, постојао је још у античким временима, када су се приликом поринућа брода или његовог првог поласка на пловидбу приносиле жртве боговима мора. Судећи по бројним митовима у старој Грчкој бродски прамац се заливао људском, а касније крвљу животиња, да би се богови мора умилостивили и штитили брод и посаду на путовањима.
У старом Риму о прамац брода се разбијала посуда са црвеним вином, која је симболизовала крв. Тако су Римљани стишавали и „подмићивали“ бога мора Нептуна. Иако су давно Римљани, као и цела Европа са многобоштва прешли на хришћанство, а Нептун је остао да живи само у миту, обичај се задржао у различитим облицима. Европски церемонијал, сад већ прихваћен у читавом свету предвиђао је најпре разбијање флаше црвеног вина, баш као у Риму, а у неким случајевима и рума као познатог и традиционалног морнарског пића. Шампањац је дошао тек касније када се заборавило примарно значење и сврха обичаја. Људи су заборавили да само црвено вино симболизује крв и да Нептун, као и старогрчки Посејдон нису знали за шампањац и да им његово пенушање баш не значи много. Али, некој свезналици је пало на памет да у тако свечаном тренутку треба употребити свечано вино тј. шампањац.
Коњи – Моћни у својој племенитости, снази, лепоти, грациозности. Симбол духовне моћи и снаге – зато се само на њима човек осећа као узвишено биће, зато је само на коњу јунак савршен, зато је када сиђе са коња обичан човек. Зато је рећи некоме да је коњ комплимент, а не увреда! Многи људи никада неће досегнути величину коња!
Као дете сањала сам коње. Више их не сањам, али ме још увек једнако фасцинирају и понекад ми недостају. Taда зароним у себе и тамо их пронађем.
Коњи загледани једина је песма у којој сам их и описала као симбол племенитости и лепоте која страда у овом суровом свету.
Бројне енигме ћете разрешити и занимљивости открити читајући текстове које сам објављивала у оквиру листа „Енигма“. За почетак вам у тексту Биљке у хришћанској симболици откривам које су то библијске биљке, како се тумаче… Док о симболици, митовима и обичајима везаним за жито, можете прочитати у тексту Од зрна до хлеба живота.
И данас има крајева у Србији где се сматра грехом посећи липу. Енигму зашто је то древно веровање широко прихваћено још од старих Словена, погледајте у тексту Тера гром и ђавола
Са проф. др Николом Милошевићем, који је био један од најбољих тумача руске религијске филозофије у нас, разговарала сам 1994. године, о најзначајнијим руским религијским мислиоцима краја 19. и почетка 20. века – Данилевски, Леонтјев, Берђајев, Булгаков, Соловјов, Шестов.
Проф. Милошевић наводи њихову сагласност у томе да би Русија могла одиграти неку посебну улогу у историји човечанства. Али, истиче и разлику када је реч о томе у чему би се састојала ова месијанска улога Русије.
Двојако одређеност руских религијских мислилаца према социјалистичкој и марксистичкој мисли. Њихов однос према српском народу. Улога цркве у друштву. Такође су неке од тема овог разговора.
За први српски штампани буквар, који је саставио инок Сава из Дечана, није знао ни сам Вук Караџић. Откривен је тек после 300 година и то случајно међу старим руским књигама штампаним у иностранству. Италијани су послали књигу Русима који су утврдили да је реч о српском буквару. Текст о првом српском буквару објавила сам у Вечерњим новостима сада већ давне 1997. Скенирану верзију овог првог српског буквара можете преузети овде.
Гледајући Београд и Београђане крајем 19. века виђене оком Марка Стојановића, осећам овај предивни град како расте и сазрева пред мојим очима. Замрзнути тренуци гламура, свакодневице и беде с краја 19. века, показују колики пут је Београд прешао до данас.
Ако желите да осетите дух Београда с краја 19. века, да утонете у време спокоја, породичне среће, безбрижне свакодневице, радости са пријатељима, али и осмеха на лицу када се на улици седи без ичега, требало би да уроните у фото-монографију Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића коју је приредио проф. Бранибор Дебељковић.
Давнашњих дана, Бечлија Карл Хофингер стигао је у Србију као аустроугарски војник. Заљубио се у Српкињу. После Првог светског рата остао је у Београду и основао позлатарску радионицу. Тада је једва извукао живу главу: Аустријанци су га оптуживали да је дезертер, Срби да је шпијун.
Како се позлатарски занат развијао у Србији од Карла Хофингера до данас, као и о судбинама људи који су се у Србији бавили позлатарским занатом, прочитајте у тексту Дукатен леп за око.
Марија Петричевић
Добро дошли на сајт који носи име моје маленкости, али није само моја лична презентација, већ и израз жеље да се отргну од заборава бројне занимљиве приче из културе, уметности, традиције, историје. Поред тога, овде се налазе и текстови који су сведочанство једног времена, начина размишљања и тумачења догађаја, бројних значајних и умних људи.
На сајту су постављени само већ штампани текстови и радови, зато су и сви датирани. Има их у мом стваралачком коферу још занимљивих и вредних пажње, али ће они постепено бити додавани.
Циљ блога јестe да се повежу људи чија је свера интересовања, култура, уметност, духовност, историја, традиција, дакле теме којима се баве и моји текстови, а који ће овде размењивати своја искуства и размишљања, али и стицати нова сазнања. На овом блогу можете оставити теме за дискусију, своје недоумице, запажања, али Вас молим да не постављате теме везана за дневнополитичке догађаје или, пак, да се у њима испољава било који облик нетолеранције или мржње.
Критике и сугестије, мени лично упућене свакако су добро дошле, као и ваше идеје којима би се обогатио и проширо сајт.
Срдачан поздрав,
Марија Петричевић
Сећaте ли се оне симпатичне бакице из филма Нешто између која стално ређа пасијанс?
Ко је била ова госпођа и колики је њен допринос балетској уметности, можете прочитати овде.